Leucocytus
Leukocit, bezbojno («bijelo») krvno zrnce. L. se nalaze u krvi u tkivima. Jedro im je okruglasta ili nepravilna oblika. L. pokazuju sposobnost kretanja. Glavna uloga je odbrambenost: uvlače u sebe i razlažu (fagocitna) čestice nepotrebne ili štetne za organizam. Osim toga sudjeluju u prenošenju resorbovanih svarenih sastojaka hrane. Prema sastavu citoplazme dijele se u dvije grupe: granulocite (neutrofilne, eozinofilne i bazofilne) i agranulocite (limfocite i monocite), a prema obliku jedra na mononuklearne (limfociti i monociti) i polimorfonuklearne (granulociti). Prosječno l. ima 6.000-8.000 u 1 cmm krvi perifernih kapilara u odraslog čovjeka. V. pahgocytosis, hyperleucocytosis, haematopoësis; bazofilni l., krvne ćelije iz grupe leukocita čija se zrnca (granula) boje tamnoplavo baznim bojama (bazofilna zrnca), a jedro im je manje režnjevito no u neutrofilnih. U perifernoj krvi ima ih manje od 1% eozinofilni l., leukocit koji u svojoj protoplazmi sadrži eozinofilna zrnca, tj. zrnca koja se oboje crveno primjenom uobičajenih metoda bojenja krvnih razmaza. Jedro im je pretežno dvorežnjevito. Normalno ih u perifernoj krvi ima 2-4%; limfociti, najsitnije bijele krvne ćelije s relativno velikim jedrom i uzanim pojasom citoplazme. U perifernoj krvi ima ih 25-30% od ukupnog broja leukocita. Postaju u limfocitnom tkivu od limfoblasta. Danas se smatra da su nosioci imunobioloških osobina; monocit, veliki leukocit, prečnika 9 do 12 mikrona, s ovalnim ili bubrežastim jedrom i protoplazmom koja sadrži azurofilne grnaulacije. Procent monocita u leukocitnoj formuli iznosi 4 do 6. Imaju makrofagne osobine; neutrofilni l., granulociti u čijoj se protoplazmi nalaze zrnca koja se ne boje izrazito ni kiselim, ni baznim bojama, a jedro im je raznooblično režnjevito. U perifernoj krvi normalno ih ima najviše od svih vrsta leukocita (65-70%).
