| Nužnik |
Uglavnom se razlikuju tri tipa; engleski klozet, čučavac i sandučar. Prva se dva spiraju vodom. Nužnička šolja izrađuje se od porculana ili emajlovane gline ili emajlovanog gvožđa, a sjedište i poklopac od tvrdog poliranog drveta. Najbolje je ispiranje vodom iz rezervoara. Pri upotrebi engleskog klozeta treba paziti da bude sifon na šolji dovoljno dubok i da se spiranje vrši preko rezervoara za vodu; čučavac je n. koji se upotrebljava na istoku i jugu Evrope. Kad je č. dobro izveden, on je nesumnjivo doabr tip higijenskog n. i kod ovog n. spiranje se vrši preko rezervoara za vodu. Nezgodna mu je strana što je stalno vlažan; n. sandučar, može biti takođe dobar tip higijenskog n., naročito kad se održava stroga čistoća, kad postoji izdašna ventilacija nužničke jame kroz cijev koja se otvara iznad krova kuće i kad se poslije defekacije izmet zasipa suhom sitnom zemljom ili sivim pepelom ili suhim isitnjenim tresetom; prostorije n. U svim sistemima odstranjivanja izmeta i mokraće p.n. treba da su svjetle i direktno pristupačne vazduhu. Površina klozeta s jednom šoljom ne može biti manja od 1 ½ m2. Zidovi p. n. se redovno do 1,5 m iznad poda oblažu pločicama ili premazuju masnom svjetlom bojom, a ostali se dio zida okreči. Prozor se tako postavlja da se otvara slobodno i direktno napolje. Indirektna prirodna ventilacija preko nekih drugih prostorija većinom je higijenski loša, ukoliko ne postoji istovremeno vještačka ventilacija aspiracionog tipa. U p.n. potrebno je da postoji mali umivaonik s tekućom vodom za pranje ruku. |
|
