| Brašno |
Proizvod mljevenja raznovrsnih žita, kao što su: pšenica, raž, ječam, proso i kukuruz. Ova žita melju se u mlinovima između dva naročita kamena ili valjka. Razmak među njima može prema volji da se mijenja, te se prema tome dobijaju fino b., grubo b., spravljanja b. vrlo je važno područje proizvodnje. Dio produkata mljevenja, b. i mekinje, odvajaju se sijanjem. Procenat ovih produkata u b. varira prema postupku pri meljavi i prema finoći sita. Količina zrna iskorišćena za spravljanje b. označuje se u procentima. Taj procenat u finog b. iznosi 55-70%, a u prostih vrsta b. 80-95%, što znači da se u prvom slučaju od 100 kg žita dobija 55-76 kg b., Naš organizam iskorišćava hranljive sastojke b. tim bolje što je b. finije. Pojedine vrste b. međusobno se mogu razlikovati mikroskopskim pregledom zrnaca skorba, koja se razlikuju po obliku, veličini i međusobnom položaju; dijetalno b., naročito vrste brašna ili prerađevine nekih vrsta žita, kao što su pirinčano brašno, kukuruzno brašno („maj-zena“), fino pštenično brašno, ovsene pahuljice i dr. D.b. se upotrebljava kao dijetetska hrana pri raznim poremećajima varenja; falsifikovaje b., dodavanje raznovrsnih materija brašnu radi povećanje njegovo volumena i težine. Te su materije, indiferentne i bez hranljive vrijednosti (kreda, gips, glina, krompirovo b., itd.); užežno b., brašno se užeže dejstvom hemijskih i biohemijskih procesa u mastima brašna. Brašna koja sadrže masti ne održavaju se dugo, kao brašno pšenice, zobi i kukuruza. |
|