| Elektron |
Sastavni dio atoma, koji po orbiti kruži oko svake atomske jezgre. Ime dolazi otud što ima negativan električni naboj, kao i ćilibar (grč. elektron) kad se protrlja. Količina elektriciteta koju elektron nosi u sebi zove se «elementarni kvant elektriciteta» (e). V. ß-zraci (pod zraci) i elementarni kvant elektriciteta. |
|
| Elektron-volt |
(eV ili ev), jedinica električne i zračne energije. Veličina energije koju ima 1 elektron kad se nalazi pod uticajem napona od 1 volta. Rad koji se obavlja sa 1 eV = 1,602 x 10-12 erga = 3,82 x 10-20 gram kalorija. Rendgenski zraci primjenjeni u dijagnostici imaju energiju od 40.000 do 100.000 ev . V . MeV, beV. |
|
| Elektronski mikroskop. |
V. mikroskop |
|
| Elektronski par |
Elektron i pozitron koji nastaju kada fotoni velike energije (više MeV) bombarduju čvrstu materiju ili neki gas. Upadni gama-zrak nestaje, pretvara se u masu, dajući po jedan elektron i pozitron (elektronski par); ovi se dalje kreću u suprotnom pravcu s kinetičkom energijom koja je približno za 1 MeV manja od kinetičke energije upadnog fotona. Za stvarnaje elektronskog para potrebna je minimalna energija od 1,02 MeV, tako da masa nastalog elektrona i pozitrona ima po 0,51 MeV. U pitanju je, dakle, anihilacija zračenja. |
|
