| sakrament |
(lat. sacramentum) prvotno: sredstvo kojim netko sebi ili drugom nameæe neku obvezu (kapara, kaucija, prisega i dr.); u kršæanskim Crkvama: otajstvo, sakrament, osobito prièest |
|
| sakramental |
(lat. sacramentalis) prav. onaj koji pod prisegom dokazuje èiju nevinost |
|
| sakramentalije |
(lat. sacramentalia) mn. u Kat. crkvi: svi oni sveti èini (obredi, blagoslov) koji nisu sakramenti; posveæeni, blagoslovljeni predmeti, npr. posveæena, blagoslovljena voda, krunice, medaljice, slièice i dr. |
|
| sakramentalni |
(lat. sacramentalis) koji se tièe otajstva, svet, sveèan |
|
| sakramentari |
(lat. sacramentarii) mn. reformisti koji ne priznaju stvarno postojanje Kristova tijela i krvi u prièesti |
|
| SAKRAMENTNOST BRAKA |
hrišćansko uzdizanje braka na rang svete tajne, kojenajbolje izražava rkt. crkveno pravo u Kodeks juriš kanonici (Codex iuris canonici) u kanonu 1012. »Gospodin Hrist je uzdigao sam bračni ugovor među krštenim licima na častsakramenta. Radi toga među kršt |
|
