| mandat |
(lat. mandatum) nalog,naredba;punomoæ, ovlast; izaslanièka punomoæ; uputnica, nalog za isplatu |
|
| mandatar |
(lat. mandatarius) prav. osoba koja seobvezuje da, u ime i za nekoga drugog(mandatora), izvrši neki posao,opunomoæenik, zastupnik, predstavnik; poslovoða |
|
| mandatni |
(lat. mandatum) naložni, naredbeni, koji se tièe naloga, koji je u vezi snalogom (ili: naredbom, mandatom);mandatna podruèja bivše njemaèkekolonije i dijelovi nekadašnjeTurske Carevine (Palestina, Sirija,Mezopotamija), kojima su, po Versajskom ugovoru o m |
|
| mandator |
(lat. mandator) prav.onaj kojidaje nekome nalog da u njegovo ime obavi neki posao, opunomoæitelj, naredbodavac; supr.mandant, mandatar |
|