| Glikogeneza |
Proces stvaranja glikogena. Iz glikoze prvo nastaje glikozo-6-fosfat, koji prelazi u glikozo-1-fosfat, ovaj u uridin-difosfat-glikozu, iz koje se stvara glikogen. |
|
| Glikoholna kiselina |
Žučna kiselina koja se pri kuhanju s kalijum-hidroksidom raspada na holnu kiselinu i glikokol. |
|
| Glikokinaza |
Ferment koji omogućava reakciju između glikoze i fosforne kiseline, stvarnaje glikoze-6-fosfata, u kom obliku u ćelije može da uđe veća količina glikoze. |
|
| Glikokol |
Aminosirćetna kiselina. Čvrsto kristalno tijelo slatkog ukusa, dobiva se iz mnogih proteina. |
|
| Glikokortikoidi |
Grupa hormona kore nadbubrežnih žlijezdak oji regulišu metabolizam ugljenih hidrata, i to specijalno stimulisanjem glikoneogeneze. Najvažniji hormon ove grupe je kortizol (hidrokortizon). |
|
| Glikol |
Dvovalentni alkohol. Najprostiji glikol je etilen-glikol, koji se često naziv prsto glikolom. |
|
| Glikolitički ferment |
V. ferment |
|
| Glikoliza |
Proces cjepanja glikoze u dva molekula pirogroždane kiseline, koji se zbiva preko deset hemijskih reakcija u prisustvu bar po jednog specifičnog fermenta. |
|
| Glikoneogeneza |
Sinteza glikoze iz aminokiselina i glicerolskog dijela masti. |
|
| Glikoproteidi |
Složeni proteini, jedinjenja bjelančevina s ugljenim hidratima koja pri razlaganju daju glikozamin. U g. dolaze mucin i hondroproteini. |
|
| Glikoronska kiselina |
Kiselina koja nastaje od glikoze. Poslije davanja nekih lijekova (fenol, kamfor, hloralhidrat i dr.) u jetri se konjuguje s ovim supstancijama, i kao takva pojavljuje u mokraći. Ovakva mokraća ima redukcionu moć (Fehlingova reakcija je pozitivna). |
|
| Glikoza |
Grožđani šećer, d-, dekstroza, aldoheksoza, bijelo kristlano tijelo, slatkog ukusa, nalazi se u grožđ i drugom slatkom voću. Tzv. krompir-ćešer je takođe grožđani ćešer dobiven kuhanjem skroba s rablaženom hlorovodničnim ili sumpornom kiselinom. Sin. Saccharum uvae. |
|
| Glikozamin |
Aminojedinjenje glikoze koje se dobiva hidrolizom iz mucina i hitina. |
|
| Glikozidaze |
Enzimi koji ragrađuju glikozide. |
|
| Glikozidi |
Jedinjenja u kojima je neki organski ostatak, aglikon ili genin, vezan za neki ćešer glikozidnom vezom. Glikozidna veza slična je estarskoj, a razlikuje se od ove po tome što se lako prekida uz primanje vode kad se glikozidi kuhaju s razblaženim kiselinama. Glikozidi se takođe vrlo lako razlažu pod dejstvom enzima glikozidaza. Prema razblaženim gazama glikozidi su postojani. Glikozidi se nalaze u biljkama; kardiotonički g., supstancije koje se nalaze u raznim biljkama (Digitalis purpurea, D. lanata, Strophantus gratus, S. Kombé i dr.), npr. digitoksin, digoksin, strofantin. K. g. imaju kardiotoničko dejstvo, tj. pojačavaju, usporavaju i regulišu rad dekompenzovanog srca; sapo-glikozidi, v. saponini. |
|
